Притча о маленькой собачке
Бежит маленькая собачка. Быстро так бежит-бежит-бежит, даже думает она, что летит.
Вдруг смотрит, – а наверху, в небе, птица летит.
Тогда собачка взмахнула своими ушами, замахала быстро-быстро-быстро и полетела!
Птица очень удивилась! Догоняет она собачку и говорит:
– Ты же летать не можешь, у тебя же нет крыльев!
Собачка обернулась, встряхнула ушами:
– Ну и что? Зато у меня есть уши!
Մի փոքրիկ շուն վազում է: Նա այնքան արագ է վազում, վազում, վազում, նույնիսկ մտածում է, որ թռչում է:
Հանկարծ նա նայում է, և վերևում ՝ երկնքում, մի թռչուն է թռչում:
Հետո շունը ձեռքերը թափ տվեց, արագ, արագ, արագ և արագ թռավ:
Թռչունը շատ զարմացավ: Նա բռնում է շանը և ասում.
– Չես կարող թռչել, թևեր չունես:
Շունը շրջվեց, ականջները թափ տվեց.
– Դե ի՞նչ: Բայց ականջներ ունեմ: